Afte na desnima – šta treba da znate i kako da ih se rešite
- Autor: dr Nikola Banković
- Datum objavljivanja:
Ako ste se ikada probudili sa neprijatnom ranicom na desni koja boli svaki put kad jedete, pijete ili čak perete zube – velika je verovatnoća da ste imali aftu na desnima. Niste sami u tome. Afte su veoma česte promene u usnoj duplji, ali kada se pojave baš na desnima, umeju posebno da zasmetaju.
U ovom tekstu pokušaću da vam objasnim na jednostavan način zašto nastaju afte na desnima, kako ih možete prepoznati, kako se leče i šta možete da uradite da ih ubuduće izbegnete.
Kako izgledaju afte i zašto se baš javljaju na desnima?
Afte su male, bele ili žućkaste ranice sa crvenim rubom, koje se javljaju na mekim delovima usne duplje. Iako ih najčešće viđamo na unutrašnjoj strani usana ili jeziku, nije retkost da se pojave i na desnima. Kada su tamo, umeju da budu još neugodnije, jer stalno dolaze u kontakt sa četkicom za zube, hranom ili čak govornim aparatom.
Zašto baš desni? Sluzokoža desni je nežna i osetljiva. Dovoljno je da se povredite tokom pranja zuba, da vam neka tvrda hrana napravi mikropovredu ili da ortodontski aparat ili proteza stvara trenje – i afta može da se pojavi baš tu.
Šta uzrokuje afte na desnima?
Ne postoji samo jedan uzrok, već više faktora koji mogu da doprinesu nastanku afti. Kod nekih ljudi one se javljaju zbog pada imuniteta, kod drugih zbog stresa, a nekima prosto „izbiju“ kad se umore ili loše hrane.
Nedostatak određenih vitamina, pre svega B12, gvožđa i folne kiseline, često je u vezi sa učestalom pojavom afti. Isto važi i za ljude koji pate od alergija, hormonskog disbalansa ili autoimunih bolesti.
U nekim slučajevima, afte na desnima mogu biti posledica prejake paste za zube – one koje sadrže natrijum-lauril-sulfat (SLS) mogu da isuše sluzokožu i izazovu iritacije kod osetljivijih osoba.
Kako znati da je u pitanju afta, a ne nešto drugo?
Važno je da razlikujemo afte od drugih stanja u usnoj duplji. Afte na desnima su najčešće pojedinačne ranice, okruglog ili ovalnog oblika, i javljaju se iznenada. Bol je lokalizovan i intenzivan, ali obično ne traje više od desetak dana.
S druge strane, problemi poput parodontopatije mogu uzrokovati crvenilo i krvarenje desni, ali bez prisustva jasno ograničene ranice. Ako vas zanima više o tome, pročitajte i naš tekst o parodontopatiji i kako je prepoznati na vreme.
Ukoliko niste sigurni šta je u pitanju, najbolje je da se obratite stomatologu. Pogotovo ako se promene ne povlače ni nakon dve nedelje, ako su veoma bolne, ili ako primetite još neke simptome poput oticanja limfnih čvorova ili temperature.
Šta može da pomogne kad imate aftu na desni?
Dobra vest je da većina afti na desnima prolazi spontano, bez potrebe za ozbiljnim lečenjem. Ipak, postoje načini da sebi olakšate i ubrzate proces zarastanja.
Prvo i osnovno je – ne dirajte aftu. Koliko god delovalo kao sitnica, mehanička iritacija (jezikom, četkicom ili hranom) može da produži trajanje upale. Ispiranje usta slanom vodom može pomoći, kao i upotreba blage antiseptične tečnosti za usta.
U apotekama postoje gelovi koji se direktno nanose na aftu i koji formiraju zaštitni sloj. To smanjuje bol i štiti ranicu od kontakta s hranom i pićem. Preparati sa hijaluronskom kiselinom i benzydaminom pokazali su se kao posebno korisni.
U težim slučajevima, lekar može preporučiti i kortikosteroidne gelove ili tablete ako se afte često vraćaju ili ometaju normalno funkcionisanje.
Može li se sprečiti pojava afti na desnima?
Iako afte nisu potpuno predvidive, postoje načini da smanjite šansu da se pojave. Prva stvar je – redovna i pravilna oralna higijena. To ne znači samo pranje zuba, već i korišćenje četkica sa mekanim vlaknima, izbegavanje agresivnih pasti i redovne kontrole kod stomatologa.
Afte se često javljaju u stresnim periodima, pa ako primetite tu vezu kod sebe, pokušajte da uvedete više rutine i opuštanja u svakodnevni život. Zvuči jednostavno, ali neretko pravi razliku.
Takođe, obratite pažnju na ishranu. Nedostatak nutrijenata često se manifestuje kroz usta – naročito kada fale vitamini B kompleksa i gvožđe. Ako vam se čini da vam se afte stalno vraćaju, možda nije loša ideja da uradite krvnu sliku i proverite da li nešto fali.
Redovne stomatološke kontrole ne služe samo za karijes. Tokom pregleda, stomatolog može primetiti promene na desnima i drugim mekim tkivima koje vi možda ne biste primetili sami. Ako niste dugo bili kod zubara, zakazivanje redovne kontrole zuba može biti dobar prvi korak.
Zaključak
Afte na desnima umeju da budu neprijatne, ali najčešće nisu razlog za paniku. Važno je da ih ne ignorišete ako traju predugo, da ih ne iritirate dodatno, i da znate kad treba potražiti stručnu pomoć.
Najvažnije što možete da uradite jeste da vodite računa o opštem zdravlju, pravilnoj ishrani i redovnoj higijeni. Telo vam se često obraća kroz simptome – a afte su jedan od tih znakova. Kada ih prepoznate i razumete, lakše ih je držati pod kontrolom.
Najčešća pitanja (FAQ)
Ne, afte same po sebi nisu opasne, ali mogu ukazivati na drugi zdravstveni problem ako se često javljaju ili sporo zarastaju.
Većina afti prolazi za 7–14 dana bez potrebe za lekarskom intervencijom.
Preparati sa hijaluronskom kiselinom, benzydaminom ili hlorheksidinom su među najčešće preporučenima. Posavetujte se sa farmaceutom ili stomatologom.
Potpuno sprečavanje možda nije moguće kod svih, ali uz pravilnu higijenu, ishranu i izbegavanje stresa, rizik se značajno smanjuje.
Da – nedostatak vitamina B12, folne kiseline, gvožđa i cinka može doprineti njihovom razvoju.
